Невенка Мишић:Ветрови…


Оркани дувају узнемирено,
небеском светлошћу
траже изгубљен пут.
Трагови нестају при светлости

 

Музика свакидашњице
престаје за светлост или вечност.
У мојим мислима тутњи пролазност.
Мостови повезују растављено

 

Честице неповезаности
нагризају ми светлост из очију.
Помрачина на тренутке преовладава.
Надам се искрености
небеске светлости.

 

На путу моје сутрашњице
лешеви беспомоћно умиру.
Оркани дувају узнемирено
Враћам се да бих остала

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s