Милан Т. Стеванчевић: Српски календар Светог Саве и Вујански Kрст Патријарха Павла (2)


Писање измишљене српске византолошке историје доносило је велику материјалну корист а многи су добили звање доктора за лични допринос измишљеном царству. Сервилни историчари су преко ноћи постајали чланови страних академија или су добијали звање почасних доктора европских универзитета.

Основни циљ новокомпонованих византолошких историја је да се сакрије велика духовна и културна баштина српског народа.

Све своје интелектуалне капацитете искористили су за разраду најситнијих историјских фалсификата а све у циљу верификације измишљене византијске историје.

Тако од шуме историјских фалсификата сервилних историчара, не може да се види дрво српске историје. 

-Измислили су да су наше цркве грађене у византијском а не у Рашком и Моравском стилу.

Људи из наших крајева нису били римски цареви већ византијски.

По византолозима Срби нису били у саставу Римске царевине већ измишљене византијске.

На основу новонаписаних византолошких историја српског народа, а све у складу са циљевима Великог изумитеља, Срби су на Балкан дошли у 6. веку.

Сервилни историчари прећуткују да су сви народи у оквиру Римског царства до 6. века били Ромеји, без обележја којем племену припадају.

 

Сваки поданик Римског царства у јавном животу био је покрштаван и добијао је ново римско име.

То правило важило је и за 17 Срба римских императора:

-Костанције је рођен у Нишу,

Ветранион рођен у селу Буштрању близу Бујановца

Трајан рођен у селу Бубалија близу данашње Сремске Митровице(Сирмијум),

Јовијан рођени Београђанин (Сингидунум),

Грацијан рођен у Сирмијуму,

Константин Велики рођен у Нишу (Наис),

Аурелијан сељак из околине Сирмијума,

Јустинијан 1 Велики рођен на локалитету Царичиног града,

Клаудије 2 и

Флавије Север рођени у Нишу итд.

На основу римских историјских докумената Римљани су покорили Србе у 167. години пре Христа.

Римско свештенство у 46. години пре Христа, није прихватало почетак календарске године за 1. јануар по Јулијанском календару, јер је тог дана пагански народ, у саставу Римског царства, славио Мали Божић.

Поставља се питање, како је свештенство у 46. години пре Христа знало да постоји Мали Божић када Мали Божић слави само српски народ.

Хришћанска Црква је преузела српски символ духовности који је исказан у броју Три, као символ хришћанства, односно Свето Тројство.

Три прста су символ нематеријалности природе и духовности српског народа и део његовог културног и историјског наслеђа.

То је највећи доказ да су Срби постојали на овим просторима још у време оснивања Хришћанске Цркве. Символи народа никада се не мењају већ се преносе са колена на колено, било у писаном облику или усменим путем.

На основу записа Плинија Старијег( 23.–73.), Срби су на нашим просторима (Moesia Superior) у првом веку гајили винову лозу.

Овај запис византолози су одбацили као непоуздан, једноставно речено, није се уклапао у измишљену византијску историју.

Плиније старији историчар и савременик Срба написао је чувено дело Naturalis Historia, које је независан извор информација. Истраживања Винчанског писма

Један од највећих научних доприноса који је Свети Сава оставио у завет српском народу је Српски календар и ћирилично писмо Винчанске културе.

Свети Сава је знао значај ћирилице и Српског календара и да би их сачувао кроз векове, унео их је у кодекс црквених правила Српске Православне Цркве и на тај начин озаконио ћирилицу и Српски Календар.

Тако је Календар Светог Саве постао званични календар Српске Православне Цркве а ћирилица званично писмо Српске Православне Цркве.

Да би се сагледао значај Винчанског писма, из 6.

миленијума п.н.е., треба рећи да је Протосумерско пиктографско писмо настало 3100 п.н.е., Грчко писмо око 900. година п.н.е. а латинско око 600. година п.н.е.

 

Све то указује да је Винчанско писмо најстарије писмо европске цивилизације.

У световном погледу, српски народ користио је и користи, оба писма, ћирилицу и латиницу, која се налазе у Винчанској култури, јер су оба писма културно и историјско наслеђе српског народа. (Види трећу свеску, Београдске школе метеорологије).

Сваки народ требало би да се поноси својим писмом ако га има. Српски народ поноси се својом ћирилицом и латиницом.

Свети Сава

Српска Православна Црква стекла је аутокефалност 1219. године, за коју се изборио Свети Сава код Васељенског патријарха у Никеји. Патријарх га је именовао за првог архиепископа Српске Православне Цркве. Српска Православна Црква је једна од помесних цркава у рангу Патријаршије која са осталим помесним црквама чини јединствену Цркву. Друге помесне цркве у рангу патријаршије су: Васељенска патријаршија, Јерусалимска, Руска, Бугарска, Антиохијска, Александријска, Румунска и Грузијска.

Српска Православна Црква чувала је календар Светог Саве све до 19. века а онда су се појавили Јулијанци и Грегоријанци и наметнули календарско питање као иструмент за нову деобу српског народа.

Српски универзитети

Српска православна црква има велики број цркава и манастира који су били српски универзитети: Хиландар, Пећка патријаршија, Дечани, Студеница, Жича, Грачаница, Сопоћани, Девич, Милешева, Раваница, Љубостиња, Ћелије, Троноша, Острог, Цетињски манастир, Вујан, Хопово, Крушедол, Враћевшница, Манасија, Ђурђеви Ступови, Лепавина, Крка, Крупа, Драговић, Бањска, Пива, Савина, Соко, Горњак, Витовница, Радовашница, Тавна, Моштаница, Добрун и други.

Српски народ је у част Светог Саве подигао највећи православни храм на Балкану. Рукописне књиге српских универзитета.

Свети српски рукопис – Српско четворојеванђеље (сачуван препис из 12.-13. века).

На другој страни Српског четворојеванђеља налази се начин писања бројева.

Свети српски рукопис – Српско четворојеванђеље је најстарији сачувани српски рукописни буквар

Може да се постави питање шта представља назив четворојеванђеље и зашто баш четворо а не тро или неко друго јеванђеље. Одговор треба тражити у културном наслеђу Срба пре хришћанства. Познато је да су Срби пре примања хришћанства имали своје паганске богове као што је Бог Свевид, Бог са четири главе Перуна, Сварога, Ладе и Виде. Богови гледају на све четири стране света и СВЕ ВИДЕ.

Срби су у четворојеванђељима својим хришћанским светитељима придавали моћ својих богова као и паганске обичаје везане за Бога Свевида који су преузети од стране Хришћанске Цркве.

-наставиће се –

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s