Владан Пантелић: С и н


 

Ја сам злато безбројних руку Сунца

Ја сам сребро и мена нагнутог Месеца

Ја сам тишина што буку смирује

Ја сам милина која те милује

Ја сам ток реке што кривуда и жубори

Ја сам шум лахора на пропланку и гори

Ја сам љуљ ветра што овија гране

Ја сам тежња ноћи да зори и сване

Ја сам Мач који сваку недоумицу пресеца

Ја сам суштина Осмице свих Oсмица

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s