КАФАНА СРУШЕНИХ СНОВА – Владимир Шибалић


2015-07-12_iri_11066917_I1
Запара, дим, и влага што заудара
Са зидова мрачних, кречених одавно.
Тихо свира музика нека стара,
Да бар подсећа на доба славно.
 –
А у кафани пије сва боемија,
Сви што некад значише у овом граду.
Тој боемији припадам и ја,
Ал’ црна сам овца и у томе стаду.
Овде су снови сви већ срушени,
Давно некад они снивани беху.
Од крчмара до гостију, сви утучени,
Испијају од жалости брљу неку.
А негда су они сви борци били,
Некада су веровали у свету идеју.
Нису се никада кукавички крили,
Говорили су често што други не смеју.
 –
Кафана је ова срушених снова,
И утеха душама боемским.
Коначиште верних српских синова,
Лука идејама ванвременским.
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s