Драган Симовић: Младост прође као сан, као сновиђење


Младост прође као сан, као сновиђење.

Кад изиђемо из сна, из стања сновиђења, гле! младост је већ, неповратно, прошла!

Грешке почињене у младости, никада се доцније исправити и поправити не могу.

Млад човек има омају и опсену, да може да исправи и поправи своје грешке.

Не, немогуће је ишта исправити и поправити!

И ја сам обмањивао и заваравао самога себе у младости, и ја сам много грешио.

И, никада, доцније, ниједну од тих грешака нисам могао ни исправити ни поправити.

Све се наше грешке уписују у душу, у дух, у биће и суштаство.

С њима живимо не само у овоме свету, не само у овом животном току, него и у свим будућим световима, у свим будућим животним токовима.

Наше грешке остају као наша усудба, судба, судбина или карма.

Нико од нас, у младости, није био свестан да греши.

Напротив, свако је од нас бивао убеђен да је сасма у праву!

Све ово што ми се сада дешава јесте последица грешака почињених у младости.

Но, питање свих питања гласи: зашто сам у младости грешио и, надасве, зашто сам уопште, било када и било где, грешио?

Одговор је веома прост: нисам знао; нисам умео; нисам могао.

Да би човек исправно живео властити живот остварујући своје најдивотније снове, тада би морао још од најранијег детињства да: ЗНА, УМЕ и МОЖЕ.

Али, као дете, ја нисам имао ни ЗНАЊА, ни УМЕЋА, ни МОЋИ.

Зато сам грешио и, право је чудо што нисам још више грешио!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s