Данијела Тодоровић: Боја љубави


Изнова и изнова се рађах,

на овој, маленој планети.

Изнова и изнова сећања ми брисали,

на све што проживех,

на све што доживех,

на све што заволех.

Не могосте сломити мој дух,

нити ме уплашити,

нити ме натерати да мрзим.

Звезде су ми у коси,

у очима ми је сунчев сјај,

а у срцу чиста љубав.

И ако сте створили црно-бели свет,

обојен патњама и тугом,

ја не припадам ту.

Ни дух ни душу вам не дам,

суштина моја часно се бори,

за истину и слободу,

и за љубав и част, ја живим.

За смрт не хајем ни мало,

знам да ја вечно трајем.

Од искона, па до сада

душа моја лута изгубљена,

дом свој родни тражи,

не, он овде није,

илузију сте лажну створили,

али ме нисте преварили.

Истину једну знам,

дом мој је негде тамо,

негде далеко,

где је свет обојен

само једном бојом,

бојом љубави.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s