УНЕСКО – Српске књиге на латиници су хрватска књижевност


unesko-srpsko-

 

 
Народна библиотека Србије покренула 2008. године иницијативу за измену језичких кодова ИСО 639-2 (Б) за српски и хрватски језик. Иницијатива је прихваћена у Институту за стандардизацију Србије, у Националној и свеучилишној књижници у Загребу и у Хрватском институту за стандарде.
Током посете стручњака НБС Националној и свеучилишној књижници у Загребу у марту 2008. године, састављен је заједнички захтев четири институције. Директори четири наведене институције потписали су овај заједнички захтев. Управник НБС је током своје посете Конгресној библиотеци у Вашингтону у априлу 2008, предао званично захтев у Регистрациону агенцију за ИСО 639-2.
 
У јуну 2008. године стиже званичан допис од Регистрационе агенције за ИСО 639-2 којим се потврђује да је захтев прихваћен. То значи да ће убудуће у библиографским базама података у целом свету, према прихваћеним изменама ИСО 639-2(Б), код за српски језик бити срп (уместо досадашњег сцц), а код за хрватски језик хрв (уместо досадашњег сцр). Нови кодови за језике неће се у библиографске базе уносити ретроспективно, већ само од датума измена и убудуће. Стари кодови сцц за српски језик и сцр за хрватски језик неће се више уносити у библиографске базе података, али ће бити пуноважни за прошлост. Овај резултат је од изузетног значаја и за Србију и за Хрватску, јер је њиме Међународна организација за стандарде (ИСО – International Standards Organization) коначно признала постојање одвојених језика – српског и хрватског. То је нарочито важно због великих светских база података у којима убудуће неће бити мешања српских и хрватских књига и аутора. Ови подаци су доступни на страницама Народне библиотеке Србије.

Шта то конкретно значи за српске издаваче, за Србију и њену културу? Уствари, право је питање за све нас, колико нових књига виђате да су одштампане на нашем писму, ћирилици? Претпостављам да и сами знате да је ћирилица апсолутно занемарана код издавача, е па сад замислите штету коју ће српска баштина због овог новог стандарда претрпети за нпр. 50 година. Значи ли ово да ће све публикације које се у Србији одштампају на латиници бити део хрватске културне баштине?

Конкретно, да ли сте негде чули да је Народна библиотека Србије саветовала издавачима да своја издања раде на ћирилићном писму, да ли сте чули да је неко од државних функционера или културних радника указао на ову промену и јасно ставио до знања зашто је битно да се публикације и књиге штампају на ћирилићном писму?

Наравно, нема јавне расправе, нема саветодавца који је важност овог проблема представио издавачима, једном речју, као у свему до сада, Србија ћути и препушта своје неким другим народима. Најтрагичније је што ћути и стручна јавност, издавачи, управо ону који су свесни штете коју српски народ и његово стваралаштво трпи.

Овакве катастрофалне ствари су могуће у Србији и никог није брига, и нико не одговара, уосталом, шта очекивати од Владе Србије која просвети и школарцима намеће „сексулано образовање“ у којима их учи да је педерастија нешто што је у реду, и да је иста болест настала међу ловцима?! Какав „стручан“ кадар, такви и уџбеници, политичари, држава. Спавај Србијо, други ће преузети све твоје док ти спаваш мртвијем сном…

(magacin.org)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s