Милица Тасић: Дивља природо
Дивља природо
зов твој голица ушне шкољке
док устрептао клизим
по пределима твојим…
Путена вило,
низ дланове пропуштам власи
косе бујне,
док кишним уснама натапам
твоје горуће тело.
Лептирова крила
заруменела се већ
од мога продирућег зрака…
