Милица Тасић: Дивља природо


Дивља природо

зов твој голица ушне шкољке

док устрептао клизим

по пределима твојим…

Путена вило,

низ дланове пропуштам власи

косе бујне,

док кишним уснама натапам

твоје горуће тело.

Лептирова крила

 заруменела се већ

од мога продирућег зрака…

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

Gravatar
WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. ( Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. ( Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. ( Одјавите се /  Промени )

Одустани

Повезивање са %s