Владимир Шибалић: РЕКА СТИХОВА


Разлила се, разлила

Пољем бистра речица.

У валима носила

Што ми крије душица.

 

А речица та беше

Сва од риме и стихова.

Вал за валом нека плеше

Плес планинских вукова.

 

Стих до стиха води оро,

Речи су се распламсале.

Храста мога древна коро

Риме су те прослављале.

 

Србијо, ја припадам ти,

И дете сам твоје крви.

И припадам, и певам ти,

Ланце ропства сада смрви!

 

Разлила се, разлила

Пољем бистра речица.

У валима носила

Што ми крије душица.

 

Она више мала није,

Сада је то бујна река.

Моје срце она мије,

Мојој души даје лека.

 

Река плавна, река силна,

Стихове ми проносила.

Некад бурна, некад мирна,

Душману је пркосила.

 

Зато ветра ја јој дајем,

Њој и њеним валовима.

Певам громко, и не стајем,

По српски, за инат свима!

 

 

Разлила се, разлила

Пољем бистра речица.

Није више што је била,

Сад је река Моравица.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s