Верица Стојиљковић: Где скрило се наше сунце?


 

Где скрило се наше сунце?

Да л  уморило  се од свих

Погледа и жеља наших

Од свих надања и питања

Од свих молби и очекивања.

Где скрило се наше сунце?

 

Да л скут земљице га чува

Уморног га  љуби  милује

Да л главу је на травната

Поља ставило и тамо

Уз музику ветра заспало

Да л скут земљице га чува

 

Можда га  пригрлила  река  жива

И њише га песмом својих вила

Она што се са неба  низвела

Што и земљу светлом натопила

Можда га пригрлила река жива

 

 

Разбуди се сунашце наше

Осветли срца и  све  душе

И види руке ти пружене

Свака чека да додирнеш је

 Целивањем угрејеш је

Разбуди се сунашце наше

 

 

О устани и очи отвори

Затрепћи милином свом

Снове нам  наше осветли

Снагу врати силином

О устани и очи отвори

 

 

Свака душа овде чека да љуби

Да воли свом љубављу жестином

И нежношћу у срцу скривеном

На души дугом  белом  осликаном

Свака душа овде чека да љуби

 

И ја те чекам ко и други

Чекам да љубим и волим

Ти зрак  топли сваки

Ко ветар да свирам ти 

Ко вила певам, ко река да

Пригрлим  те,

Ко земља да чувам те

Ко богиња  нежношћу милујем

И ко жена љубим

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s