Златоуста Вила: Ми се додирујемо нашим невидљивим телима…


 

Благослов Вилењаче! Одслушала сам дивотног Момчила Селића; прелепо печати сваку реч! Која мудрост, видовитост! Свака част! Високо, заиста! Запад прави од нас глумце, јер ми требамо да глумимо културу, доброту… а све је то површна маска која душу затвара и гуши, али ко није довољно од рођења повезан са својом душом и није свој, он ће почети да глуми и да поприма маске спољног света, али хајде, то су душе недовољне зрелости (нису дорасле тој чистини у којој Творац бива), а за то треба искрен раст у себи, да сви то пожелимо и да идемо и напред прескачемо сваку препреку, а препрека колико хоћеш. Творац никад не глуми, он је у својој искрености у највећој доброти, милости, мудрости, будности, јасности и, све зна и све види, пустићемо њих, уочаваћемо препреке и прескакати, стално себе испитивати, да се не изгубимо у путевима других душа, јер Велика Душа види путеве осталих душа, и хтела она или не, она својом Будношћу осветљава и туђе путеве, поред својег пута који упоредо треба да води прати и да Живи Будно у Јасности, тако да ми стално својим Јасним Видом улазимо свуда и вршимо прочишћење, крчимо, помажемо овај свет да се држи у Будности, тако да Будни имају веома тежак задатак и велику одговорност на себи, свима помажу, јер одају светлост и такво Осветљење да светли, тако да такве душе треба да знају шта није за њих и како да се после тих прогледавања чисте, свако нека себи свести, шта је ДА ,шта НЕ.

Ми се стално додирујемо нашим невидљивим телима, и тако и светлимо и прљамо, дође тако успавана душа исприча страхоте и оде и, ту у твом простору, ако си је искрено саслушао, све их остави и они облећу и траже другу жртву како да је пије; ако је то наш ближњи саслушаћемо и указати где греши и како треба да ради на себи, јер само он си себи може помоћи, не треба нико нама да сваљује свој терет. А за то треба Знање у Вечности Безкраја на Мидгард Земљи, да се обнови!

Шта су глумци радили, ови комични, чини ми се удаљавали у свом ругању, подсмеху, све нас од своје душе, и заслађивали се, опијали, да лепше будемо успавани, и још много, много тога.

Непоштовање је велико, нико никога не поштује и свако је од свакога бољи, ма ти буди за себе најбољи увек у Творцу и ради на себи, искрено, мислим да се из тог непоштовања много тога изродило и мржња и љутња и љубомора, и завист, то је највићи ударац души када те неко не поштује, умањује, понижава, зато што постоје разлике у величини душе и њеној зрелости, а све је то довело до побуне и много лажних учења, и када може бити мира тешко, јер овде се не зна ко где иде и шта ко ради, све испреплетено.

Овде мањи хоће да влада над већим, и све обрнуто тако споља ствари у незнању стоје.

Када би дошло то Знање Божје и све обновило, прочистило, све би лакше било, а овако остаје Буднима велики терет да припреме, прочисте терен у сталном пењању навише, стално се пети, да би се попели и дозвали их да дођу у Спасењу личном и свеукупном.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s