Драган Симовић: Из песничког дневника Вилењака са звезданом лиром


Резултат слика
 (Бошко, Браила, Иста, Аја и Сун, из времена када смо се први пут срели.)
 
 
 

Божидар Мандић, духовни отац Породице бистрих потока, јесте даровит песник, диван и племенит човек и мислилац, и, надасве, мој врли пријатељ већ дуже од четрдесет лета.

Давно смо се упознали и, одмах спријатељи, јер имамо доста тога заједничког на скоро свим пољима, како у овостраним тако и у оностраним пространствима.

Бивао сам радо виђан гост у његовом дому, у Породици, у селу Брезовица подно Рудника.

Дивна је и племенита цела Породица Мандића – језгро Породице бистрих потока.

Бошко (тако ми, пријатељи, зовемо Божидара Мандића) са супругом Браилом има дивну децу – две кћери и сина које знам скоро од рођења.

У Бошковом дому подно Рудника, спремао сам своје ране песничке књиге.

Имао сам свој радни простор, свој сто и своју писаћу машину и, могао сам остати тамо колико год бих пожелео.

Ту сам, такође, упознао доста младих духовних трагалаца из целе Југославије, јер Породица бистрих потока бејаше седамдесетих година прошлога века једина таква комуна у васцелој Југославији.

Тамо сам држао своје песничке вечери и разговоре са пријатељима.

Заједно смо у младости сневали и маштали о једном лепшем и духовнијем свету.

Као млади песници и трагаоци за истином, веровали смо да можемо променити свет.

Сневали смо о заштити Природе и Планете, о заштити Васељене.

Што и данас чинимо.

Последњи пут сретосмо се, Бошко и ја, и пријатељски топло продиванисмо пре десет година, у Радио-Београду.

Од тада се нисмо видели, али се међусобно редовно поздрављамо преко заједничких пријатеља.

Бошко је, како већ на почетку рекох, мој врли пријатељ, и нас двојица имамо толико тога заједничког на скоро свим духовним и стваралачким пољима.

Разилазимо се само у једноме.

Бошко је космополита, а ја ведсрбски, хиперборејски и аријевски националиста.

Он разуме мене, као што и ја разумем њега.

Рекао ми је једном приликом: Симовићу, дубока је и јака твоја кармичка веза са Србским Бићем, са Ведским Србством, и, ти мораш тај унутарњи порив да следиш. Ја сам већ нешто друго! Но, иако сам другачији од тебе, ја те разумем боље од свих.

Само песник песника може тако истински, душом и срцем, да разуме!

Ово вам пишем и стога, да бих разјаснио зашто је Верица објавила овај интервју са Божидаром Мандићем у два наставка.

Надам се, и верујем, да сте уживали у читању.

Живи и благословени били!

 

 

Advertisements

One comment

  1. Драгана

    Благодарим, нашем Предивном Звјезданом пјеснику срца и Душе, нашој Верици, вриједници, која видике нам отвара својим пјесмама, и објавом, оваквих и сличних записа!
    Благословена била!
    Благодарим нашем драгом пјеснику Драгану, за све љепоте које сипа на нас из Небеског рукавца, умива и диже, и надасве Љуби!
    Љубимо и ми Вас, Драгане, Верице, Владане, Милораде, Божидаре и све драге миле Душе, које пишу за Србски Журнал и друге наше ратнике који се боре за спас Рода, који су ту, које не видимо, а без којих
    не би ни нас било…
    Благословени сви Ре- Дом да сте…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s