Драган Симовић: Једна вилинска песма уз звездану лиру и ветрове гајде


На пропланку,

под звездама,

плавих ока,

вита стаса,

у хаљи од месечине –

што на ветру лелуја се

попут меке паучине –

гле! лепојка,

вила горска,

свуноћ плеше плес заносан,

уз свирале

и уз гајде,

понад горја, витог борја,

до освитка праскозорја

про руја

у прасак зорја,

про руја

у прасак зорја.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s