Верица Стојиљковић: О Д А Ј Е


Дубоко унутар земље – мајке  

Путем поред драгих кристала,

Поред руда злата и сребра

Одаје моје су   –  немају  врата

 

Поглед ту прозор отвара

Поглед на небо звезданог сјаја

И  млађано  сунце  јутра

 

Ту тече река златних капи

Језеро што у плавом ствара

Извор јој круг – камен  наизглед меки

Где се са Перуном проговара

 

Зидови дуги сјајни  приче су  од давнина

О животима прохујалим  до данашњих дана

Слика је свака живот по један

У времену уклесан  у раму знамен

Свака сам била једном  ја

Понекад  себе и непрепознала

 

Поглед у безкрај плаветног неба

Срцу радост и игру доноси јер

Колико јуче  о свему не знадох ништа…

 

..извод из песме О д а ј е …

 

 

 

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s