Невенка Нена Мишић: Увек своја


И време, бреме

Све је то моје

И дланом и сузом може обоје

Не можеш судбу ни тугу смети

Са пута, стазе живота мога.

Стала сам нема нит тамо нисам

Не да ми душа туђему Роди

Све су ми коцке баш складно клизе

У реду нису домине нове.

 

Падам мој Роде знам нисам крива

Оптужбе стоје беле су боје

Ја сузе своје нећу Вам крити

Не жена што сам

Већ биће то је.

Прелазим, газим снове и дане

Тешка је песма од мога кова

Уздахнем, падам боли даљина

Ништа не фали ал празнога хода

 

Морам да крадем тих седам миља

У једном уздаху корака мога

О Роде родни без тебе нисам

Ни мајка, жена на овом свету

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s