ДЕТИНЦИ И ОБИЧАЈ ВЕЗИВАЊА


15284853_1136265549754383_7301387654887485710_n

По нашим старим, претхришћанским, веровањима пред Божић имамо неколико битнијих празника који сви заједно припадају циклусу божићних или коледарских празника. Детинци се славе 1.12. – три недеље пред родноверни Божић. На тај дан, рано ујутру, пре изласка сунца, одрасли вежу руке или ноге својој или чак туђој деци. Везују се канапом једним крајем за столицу, а другим за сто. Деца да би се откупила, да би била одвезана, дају поклоне (суво воће, колаче и сл.) који су унапред спремљени.
Ово везивање има вишеструку улогу, а податак на који најчешће можемо да наиђемо је да чин везивања има за циљ стварање чвршћих веза између родитеља и деце. То је тачно, међутим, везивање само по себи има много дубљу улогу. Завезак и чвор имају, по народном веровању, велику магијску снагу, везивањем се зли духови завезују, они остају везани у завеску или чвору и не могу да науде (на првом месту деци). При одвезивању водило се рачуна да се чвор не одвеже него се канап секао пре или после чвора, јер сечењем чвора ослободиле би се заробљене зле силе. Овај празник (као и Материце и Оци) води порекло из времена пре примања хришћанства. Магично везивање познато је у свим крајевима у којима живе Срби. Аналогно практичном везивању и одвезивању, магичним се уклањају препреке и опасности и штити се унапред од истих злих сила. Везивање се није вршило само на ова три празника, било је широко распрострањено и примењивало се у најразличитијим ситуацијама. Познато су разна везивања у време око божићних празника, о томе можемо прочитати у „Српском митолошком речнику“:

„У Шумадији женскиње увече завезује своје изувене чарапе и скинуту сукњу да тако преноће, јер ноћу долазе авети и траже оно што се дању носило; када се изгуби стока у планини, завезују се вериге, да би се завезале чељусти зверовима;
на Бадње вече чобани пред спавање завезују своју обућу, да им преко лета стока буде на окупу, да се не растура; крпу судоперу, којом се опрало посуђе од масноће покладне вечере, однесе жена жмурећи у воћњак, завеже је о грану воћке и изговори:
„Везујем јастребу кљун, канџе и очи да не хвата пилиће.“

Уочи Божића везују се кашике и тако се везане држе три дана, да би се птицама грабљивицама завезали кљунови и канџе. Када се биљка расађује, длаком јој се завеже корен, да би се примила. Ако опада коса на глави, оба се палца на ногама завежу, па коса неће опадати. Ако жена не жели да рађа, завеже мужевљев учкур у онолико чворова за колико година не жели да роди. Када муж и жена немају деце онда жена оде бајалици да јој завеже чаробне чворове, које жена носи до порођаја. Болесник од астме оде на раскрсницу, па му се концем измере дужина и ширина и конац се завеже уз изговор: „Ја завезах крајчицу (астму) на овај конац.“ Кад иде крв из носа, ишчупа се длака из главе, завеже и закопа у земљу. Конац или крпица узета са болесникова одела везује се за сеновито дрво или за она која су у близини култних места, да би болесник оздравио.
Када девојка пође на венчање, она завеже врпцу у чвор на десној чарапи и, док је тако буде носила, неће затруднети, а када чвор одвеже, онда ће остати у другом стању. Црвени конац везује се малој деци око леве руке, да се не би урекла. На Ђурђевдан (Јариловдан) везује се деци црвени конац око врата против болести. Ако трудна жена жели да посети кућу где је неко преминуо, завеже мали прст десне руке црним концем, да би заштитила дете у утроби. Разведена жена завеже конац у неколико чворова, па га веже болеснику око врата, да би га оставила грозница.
Магијско завезивање примењује се и у тежњи да се купљено говедо веже за своју корист. Тако и рој пчела, млада за младожењу, итд. Девојка не сме имати на себи више од три завеска, јер се неће (или ће се тешко) удати. Невеста пред полазак на венчање одреши све завеске и чворове на себи, да би лако рађала. и на младожењином коњу не сме бити ништа завезано; Када муж и жена немају деце, гледају одећу у којој су се венчавали, да ли је неко злонамеран нешто завезао на њој, па завеске одвезују. На месту на коме се невеста порађа не сме бити ништа завезано – када се породиља тешко порађа, онда се на њој и на њеном мужу одреше сви чворови и завесци.
Обредним везивањем и одвезивањем посвећена су три дана у години: Детинци, Материце и Оци (Очеви), који падају у трећој, другој и првој недељи пред Божић, управо у дане пред крај старе (соларне) године.“

https://www.facebook.com/rodnoverni.kalendar/

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s