Драган Симовић: Е, овакви смо ти ми, србски мужеви!


ВИЛЕЊАКОВА ИСТИНА

О НАМА,

СРБСКИМ МУЖЕВИМА,

КОЈА ЈЕ ДУГО ЧЕКАЛА

ДА ИЗИЂЕ

НА ВИДЕЛО ДАНА!

 

 

Нас, Србе, одасвуда прогоне и, нека нас прогоне!

Нека нас прогоне кад смо млитави, шунтави, блентави, метиљави и килави.

Сви смо ми, србски мужеви, постали килави радовани, како рече мој пријатељ Владан Пантелић.

Више су наше жене мужеви и ратници, него ми, србски мужеви – килави радовани!

Толико смо јадни и бедни, толико килави, метиљави и страшљиви, да из тог јада, очаја и лудила, да из те своје неспособности, млитавости и килавости,  на своје жене ударамо (јер смо само пред својим женама силни и дрчни!), бијемо их, понижавамо, малтретирамо и убијамо, а пред туђином, гле! бивамо мањи од мишева.

У свим нашим медијима пуне су црне хронике непочинстава, злочина и грозота србских мужева – килавих радована!

Постали смо најгрознији и најодрватнији у васцеломе свету.

Не наше, србске жене (које су, за разлику од нас, србских мужева, часне, дичне и храбре!), већ управо ми, србски мужеви – килави радовани!

Овај нараштај нас, србских мужева, постао је најгрознија карикатура негдањих србских мужева – неустрашивих, часних и дичних ратника истине и светлости.

Прогоне нас из свих бивших југо-република, из свих земаља у ужем и широм окружењу, и, нека нас прогоне кад смо такви – вас никакви, кад смо сви до једнога килави радовани, кад смо терет и Богу и Васељени!

Стидим се и срамим што смо такви, што сам и ја заједно с вама такав, што смо рођени од зла оца и још горе мајке, што смо килави радовани, што смо јадовићи и никоговићи.

Од стида и срама не смем ни себе у огледалу да погледам, јер знам да ћу тамо, у огледалу, угледати још једног килавог радована којега презире и Бог и Васељена.

И сам се све чешће чудим и питам: што нас, овакве какви јесмо – нечовечне, грозоморне, страшљиве, погане и килаве – још увек држи и трпи наш Творац Свемогући, кад Мидгард-земља није предвиђена за килаве радоване?!

 

Advertisements

3 comments

  1. Верица Стојиљковић

    Сведоци смо мнобројних покрета и удружења жена које бране своја права, које се боре за та своја права и то некако раде у име свих жена, не питајући да ли оне, друге, уопште желе да деле са њима ,,плодове,, тих сабраних права (на жалост та сабрана права преточе се у законе)
    Време у коме живимо носи сву погрду и унакажавање женског бића многострано гледано.(примере ће свако дати сам). Многи од тих покрета заговарају у ствари суштинску обесправљеност женску и то доноси одсуство основних вредности – да жена буде од свог човека вољена, да затим буде мајка, да, одржава унутар дома сталну ватру љубави међу свим члановима породице, да буде поштована и да ужива у своме човеку мушкарцу.
    Силна права која је задобила, почев од прославе оног несрећног 8. марта, само су унесрећила и њу и њеног човека и саму децу, која расту у таквој породици и сама се учећи датим ,,правилима,,……. Песниче тема је обимна, захтева много више редова а ово треба да буде само коментар!
    Дакле народ је у праву кад каже: „Постоји друга страна медаље!“ – која је можда довела до онога о чему Песник говори у овоме тексту!

    • Samo

      Браво Верице! Па баш је скоро био овде чланак на ту тему, нешто шта је Тесла рекао чини ми се. Ето, то је на западу већ тад увелико почело. Заиста са свим тим „правима“ и покретима, данашња жена је унесрећена, а кад је жена унесрећена и избачена из своје суштине, и мушкарац је.
      Волео бих да једна здрава, освештена жена, напише чланак на ову тему. То би било одлично.
      Поздрав!

  2. Верица Стојиљковић

    Хвала Само! Како сам и писала- тема је обимна, захтева много више редова а не само коментар – У овом смислу желим да нагласим да бих волела првенствено да о овоме пишу жене које јесу или су биле удате и које имају децу јер сматрам да су оне те које треба да се изјашњавају. по овом питању – чини ми се понекад питању свих питања.
    Не мислим уопште да и оне друге, у које спадам и ја, не треба да износе своје мишљење али оне које су посебно додирнуте свим ситуацијама, су ове које и позивам пре свега. Тежина дешавања је на њиховом породу, на бризи, на будућности и зато и говорим овако како говорим.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s