Бултони: ПЕСМА АНЂЕЛУ


На вратима раја, са Бож’јим гласником

Крочим полагано, а тло не дотичем

Осмех плави, небо, бисерјем засипа

Само, тихи поздрав, окићен  мигом

Охрабрен дочеком, покрај ње промичем

У ваздуху мирис, процветалих липа

.

Нежних руку њених, ја осетих додир

Баршунасте речи, звуци, сетних виолина

Крај ње седох, свестан био нисам

Да близином њеном, пробудићу немир

Обузе ме нека, лагана топлина

Да ли је то стварност или само сан

.

Како медно прича, собу пуни цвећем

Зидовима белим, претесно је било

Како тло пропада, осећам под собом

Ја се, као нешто, ту пред њом, размећем

Таквих би се глупости, дете посрамило

Здраво да си, мој анђеле лепи, умирем за тобом.

.

7 Новембра 2009 год. у 19,19х.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s