Владан Пантелић: Пиљци труцкавци


(Из књиге “Проискон једнослова“)

 

Смрско је испружио своје витке руке према истоку, одакле је допирао ситни звон звончице – објављивачице са овна Рог – рогоње, предводника блага Милице – благочуварице. Тај звук је ударао у његове жилице, крвнице, покретао дрхталице и палио му трептајице. Дан је све више ширио свој лице, а Смрско је постајао све ређи и ређи, расточенији. На крају је, на трен, личио на комадић магле понад Тијања, понад Орлове, па је и то нестало.
За њим су се затворила врата кроз која вилани долазе у овосвет. Дан их затвара, ноћ их отвара.

.

Његов пријатељ Туцко – Труцко, непрекидно му је говорио: -Хајде да се играмо. Има ли шта лепше, има ли, од игре пиљака са белуцима из потока планинских, брзака? А када се сити наиграмо пиљака, истуцкаћемо белутке.
Куцкаш их, туцкаш их, а тако уситњене, утовариш у колица наших милих племенлица – планинлица. Има ли лепшег звука, од звука – колица труцкања, по шумским путићима, све док не зађе Вечерњача, и док се не појаве први зраци Сјајка – Жарка, источњака? Заборави Милицу, луталицу, скиталицу, Тијанија – сањалицу, благачуварицу, игралицу, блиставицу, песмеписалицу, ноћу спавалицу и сањалицу, сада м-лекарицу, б у д н и ц у.

.

Смрско га није даље слушао. Поново је утонуо у тамну и дубоку чекалицу, чврсту и дубоку смрзнулицу.
У једном таквом утонућу, сновићу, непостојанићу, занесењанићу, додирнуо га је мачем будилним Мансанман, једног прекрасног предјутра. Поветарац је целу ноћ миловао Осоје тијањско и развио јагорчевине, висибабе и све љиљане успаване. Јагори и јагорчевине, перуни и перунике, љиљане и љиљани, висибабе и распрсли каћуни, сведоци су њиховог су-срета. Они су и записали овај разговор у књиге знања, које се читају виланчићима и вилицама и које се чувају у тајницама њихових светова.

.

– Одмрзавам те, Смрско, тетребе избрушени! Одмах ћеш попити ову чашу мати-чне водице и велику чашу тијањице унутарње, и седамдесет и седам тада-одтада капи. Ово ћемо понављати сваке ноћи. Када О-со-је, Ор-лова и
Кли-су-ра олистају, добићеш друга упутства. Сваке ноћи, у свету вилана и вила планинлица, моли се вашој заштитници, Светој Танији. Тражи од ње милост вилинску, и тражи да ти дарује метлу, дремеж – одагначицу. Ако будеш упоран и стрпљив, а ја сам ту да ти непрекидно, у чашицу, досипам стрпљење, биће ти широм отворена в р а т а до Милице и до других м и – л и ц а.

.

Дејство праискони

.

Тијање – у нивоу друге неке природе.

.

Тијање је пољовито –
звонко девојачко појање;
Тијање је брдовито –
кад се планина на планину разреши.

  1. децембар 2009. у 09:19

 

 

One comment

  1. Мирослав

    Одушевљен сам Владане.
    Заносиш ме у своје просторе Тијаније док се именице рађају из бајковитих радњи. Отвараш ми прозор да кроз њега из моје свакодневнице погледам вани твоје труцкање по бајковитим природуцкањима.
    Ево идем на починак и лежем уз твоје труцкавце и покривам се пиљцима.
    Па, како ми буде са или без Смрска.
    Хвала
    Мирослав Поповић

Оставите одговор на Мирослав Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s