Владан Пантелић: … у Светлост


Моја суштина – твојој суштини

Сву снагу и сву љубав цедим из себе

И сву памет да се брзо присетим свега

Што проживесмо заједно са многима

Које смо срели и животе им дотакли

И какве лукаве препреке склонисмо

.

Дошао си да поправиш многе облике

Што кваре лепоту мир и склад у свету

Упоран лак издржљив снажан храбар

Чист стрпљив моралан неподкупљив

И дошао си да лемиш раскол међ људма

.

Отишао си – стискам срце нећу плакати

Сузе су тежак терет око врата суштине

На путу повратка Творцу у Ириј златни

Хоћу да твоја суштина сасма чисто види

Све небеске замке и замршене путеве

.

Препознај гадне ликове богова и богиња

Њих су створили страхови љутња незнање

То су утваре које хоће да уплаше суштину

Да склизне у мрак уских путева безциља

Дуни на њих ватру из срца распрши илузију

.

И махни весело и оберучке богињи Карни

Показаће се као лепојка дјева – Свелепотица

Твојој – са људима – раскармљеној суштини

Онда настави најсветлијом стазом у Светлост

Са Извора коме припадаш где те Творац чека

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s