Драган Симовић: УСАМЉЕН ЧОВЕК ПУТУЈЕ КА ДОМУ СВОМЕ
Усамљен Човек путује ка Дому своме.
Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!
На многа врата, у туђини, покуцаће Усамљени Човек, да би, најзад, стигао до својега Дома.
Он је радостан у Осами; Он је спокојан у Самоћи.
Самоћа је највећи пријатељ Усамљеног Човека, на Путу свих путева –
Путу Повратка!
Усамљен Човек јесте Слободан Човек.
Слободан од жеља; слободан од мисли; слободан од свега што би га мед људе вратило.
Бог је једина Светлост на Путу свих путева –
Путу Слободног Човека!
Не тражи ништа; не иште и не проси ништа; свега се одриче.
А добио је, управо, све оно, чега се одрекао давно.
Пут Усамљеног Човека јесте Пут навише –
Пут без повратка!
Усамљен Човек путује ка Дому своме.
Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!
Advertisements