Драган Симовић: УСАМЉЕН ЧОВЕК ПУТУЈЕ КА ДОМУ СВОМЕ


  

Усамљен Човек путује ка Дому своме.

Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!

На многа врата, у туђини, покуцаће Усамљени Човек, да би, најзад, стигао до својега Дома.

Он је радостан у Осами; Он је спокојан у Самоћи.

Самоћа је највећи пријатељ Усамљеног Човека, на Путу свих путева –

Путу Повратка!

Усамљен Човек јесте Слободан Човек.

Слободан од жеља; слободан од мисли; слободан од свега што би га мед људе вратило.

Бог је једина Светлост на Путу свих путева –

Путу Слободног Човека!

Не тражи ништа; не иште и не проси ништа; свега се одриче.

А добио је, управо, све оно, чега се одрекао давно.

Пут Усамљеног Човека јесте Пут навише –

Пут без повратка!

Усамљен Човек путује ка Дому своме.

Што више одмиче на Путу Светлости, гле, све самљи бива!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s