Владимир Шибалић: МИЗАНТРОП


Неки су ми немири нови душу оковали,

А душмани су још већи душмани постали.

И често се касно, након сваког фајронта

Из кафане враћам као с каква фронта.

.

Да ми је само до осмеха бар једног

Онако топлог, милог, искреног…

У лаж смо као у коров зарасли,

Одрасли су деца, деца су одрасли.

.

Највише од свега презрех ово време

Које има досада најтеже бреме.

Дах ми дубок протутњи кроз груди,

Горја се сетих, даље од ме, људи…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s