Владимир Шибалић: ДА САМ ОРЛЕ…


Да сам орле, горда стаса,

Да се небом плавим вијем,

Да сам барем део горостаса,

Не бих морао више да се кријем.

.

Да сам орле, птица сива,

У мени би јоште била жива

Она ватра, жеља давна,

Да врате се доба славна.

.

Да дични сам орле бели,

 Да л’ би душмани икад смели

 Скрнавити пода мном светињу,

И од Срба начинили сиротињу?

.

Да сам орле с грба нашег,

 Опомињ’о бих народ свој,

Оцилима са мог штита

И крепио за крвав бој.

.

Нисам орле, човек јесам,

Који земљом српском ходи.

И издаје ја сам свестан,

Свестан куда све то води.

.

Нећу бити миран никад,

Све док дишем и постојим.

Песмом својом, новом надом,

Србе хоћу да задојим.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s