Драган Симовић: О личним именима


Одувек су ми библијска имена била туђа и неприродна.

Та имена сам доживљавао као бројеве, као цифре или шифре.

Никада нисам могао да одгонетнем ниједно библијско име.

Никада нисам могао да откријем његову симболику, слику, вагру и мирис.

Од свих европских народа, Срби су једини сачували праискона ведска, аријевска, словенска и претхришћанска имена, док су Руси, за разлику од нас, начисто изгубили своја имена и, утопили се у хришћанству.

Нико у свету нема тако лепа и дивотна имена као Срби!

Не зна се да ли су нам лепша мушка или женска имена!

Да будем искрен, руска ми имена никада нису звучала по нашки.

Била су ми одувек страна, туђа, рогобатна, као да ми са Русима нисмо један род.

Јудео-хришћанство је најмање окрзнуло, закачило и заразило Србство.

У србском предању је сачувано све ведско и аријевско, све праисконо и праизворно.

То је отуда што је Србска црква – заједно са свеколиким србским свештенством – одувек била самосвојна и самобитна, народна и свенародна, изван сваког утицаја како Ватикана тако и Цариграда.

 

Advertisements

One comment

  1. Samo

    Благодарим Драгане! Такође су ми одбојна вечито била та „увезена“ имена.
    Пореклом су библиска-јеврејска, или код нас нешто чешћа грчка(такође стигла хришћанством).
    Најлепша и најсмисленија нама, су наравно наша изворна!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s