Бадњи дан и Божић – празници соларног порекла


Сима Тројановић је почетком ХХ века добро претпоставио да су Бадњи дан и Божић празници соларног порекла који симболизују обнављање Сунца; бадњак је таква врста идола који ја домаћем огњишту сваког српског домаћина понавља „небесну сцену“ поновног рођења бога Сунца. У једном латинском рукопису из XV века поменута су три пољска божићна обичаја:

„Неки (Пољаци) на дан рођења Господњег или уочи тог дана 1) не дају никоме ватре на зајам; 2) извесне личности за које се мисли да су срећне позивају, рано ујутру, у своје куће, да би и њима донеле срећу; 3) неки опет зову вукове на гозбу.“

Сви ови обичаји су још увек савршено очувани код Срба, вероватно зато што је, како многи претпостављају, бог Сунца и ватре, Дајбог, био српски национални бог и зато посебно слављен. Ватра са огњишта се не даје јер она тога дана „помаже“ рађању новог Сунца – над њоме ове „срећни гост“, који се код Срба назива полаженик, положајник или полажаоник, а који је прва особа која тога дана дође у кућу, џара ватру бадњаком, како би је разгорео. Вук који се зове на гозбу јесте онај стари Хроми вук, Дајбог, који у каснијем периоду престаје да буде хром, јер је започео нови годишњи циклус у коме Сунце јача. И сам полажаоник, први гост који нам својевољно тога дана дође у кућу, заправо је вероватно то старо божанство; о томе говори и обичај да се он обрће кожухом и да седа под сто, чиме се апострофира његов „вучји“ карактер.

(Словенска митологија, Ненад Гајић, стр. 25, треће издање, Лагуна, 2011.)

badnji-dan-540x359

Advertisements

One comment

  1. Samo

    Божић се и слави пре нове године, што је по исправном календару, пошто је овај црквени, јулијански, најнетачнији. Славило се поновно рађање Сунца. Тај празник се славио широм Европе, код нас у виду слављења Сунца и Дајбога. Занимљиво је да је овај празник послужио и као темељ касније званичне религије Римске империје, и славио се под називом „Sol Invictus“ , или „Natalis Sol Invictus“, рођење непобедивог Сунца. Овај празник и славњење непобедивог Сунца, или Сола, је постала званична религија Рима у доба Аурелијана. Наставио је Сол(Дајбог) да се слави и код наредних императора, од којих су већина, укључујући Аурелијана, били са нашег простора. Као што су: Проб, Максимиан, Галерије, Диоклецијан, Лициније…заправо сви до Теодосијеве династије. Владавина нашх предака је у империји на западу, била преко сто година, на истоку и дуже, око триста.
    Сол-Дајбог је такође утицао и на јачање култа Митре(такође соларног божанства) и митраистичких мистерија, које су се практиковале широм Римске империје, нарочито међу војницима, који су и били темељ Рима.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s