Божићни обредни хлеб – Сретен Петровић


BOŽIĆNA-ČESNICA
Шпиро Кулишић се веома детаљно бавио феноменима Божића и Бадњег дана, славе и славских обичаја и, с тим у вези, обредним хлебовима који се месе за ове празнике, као и анализом других атрибута који се фиксирају за ове најзначајније светковине у Срба. „У неким селима западне Босне на Бадње вече омлатили би код огњишта класје из последњег снопа, а пшеницу би затим помешали са оном која je одређена за чесницу“ (Кулишић, 1970: 15-16 курз. С.П.). „За време Божића у обичајима се посебна пажња поклања житу, заправо последњем пожњевеном класју од чијег су жита некада спремани божићни обредни хлебови. Многобројни обичаји са божићним хлебом садрже мађијске радње ради плодности жита“.
 
Како видимо, брашно добијено од последњег пожњевеног класја служи за мешење божићне чеснице. И на другом месту Кулишић понавља ову мисао: „Према обичају, забележеном у неким крајевима, да се чесница меси од жита из последњег снопа или жетвеног венца […] види се да je чесница првобитно представљала хлеб од новог жита, од којег потиче и њена мистична снага“ (СМР, 1970: 304, курз. С.П.). Према магијском кључу зрневље „Божје браде“ и слама налазе се у каузалној и мистичној вези. Наиме, када je реч о Божићној слами „њена мистична снага преноси се на усеве, на њиве, на виноград и вопке, на животиње и, коначно, на укућане, као што се преноси и демонска снага иоследњег сноиа и жетвеног венца или хлеба начињеног од њиховог жита“ (СМР, 1970: 35 – курз.С.П.). Искључити део укућана – женску чељад из обреда, говори о потреби да се демонска снага жита са поља домаћина не пренесе на те укућане.
 
Кулишић нас обавештава како „се код многих словенских народа последњи сноп назива дед или баба, а Хуцули називају дид или дидух и сламу коју о Божићу простиру по купи. Према томе, божићна слама има исто значење као и последњи сноп, од којег првобитно и потиче и уједно се са њим поистовећује као са представником митског претка“. „Последњи сноп употребљава се и приликом мађијског вршења […], а у неким селима западне Босне жито из жетвеног венца или последњег снопа чувало се до Божића, када се употребљавало за чесницу. У основи свих ових обичаја налазимо примарно веровање у плодотворно деловање житног демона, које се мађијским радњама настојало пренети на усеве и на обредне хлебове, од којих се очекује деловање на штодност“ (СМР, 1970:35,39).
 
Сретен Петровић
– МАГИЈСКО-МИТОЛОШКИ СМИСАО СЛАВСКОГ ОБРЕДНОГ ХЛЕБА „БАБА“ –
 
/Српска митологија, 3. том
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s