Драган Симовић: Децу рађају они који верују у будућност


Децу рађају они који верују у будућност.

Децу рађају пробуђени и освешћени, они који знаду да је рађање деце како света дужност тако и праисконо посвећење.

Децу рађају они који су се узнели изнад омаја, опсена и илузија света огрезлог у жабокречини трулежности и пролазности, схвативши да изнад свих земаљских и друштвених права постоје и божанске дужности које човека и чине човеком – словесним и божанским бићем.

Децу рађају они који су победили себичност и саможивост, те инстикт људи-животиња којима је вулгарни, бестијални секс једина сврха и једини смисао брака и заједништва.

Јер, ако спајање мушког и женског начела, ако секс између мушког и женског принципа није вођен неком вишом идејом, неким вишим божанским идеалом, онда је то пуко спаривање мужјака и женке чији је сав смисао секс зарад самог секса, секс без ичега узвишеног и племенитог, без ичега човечанског и божанског.

То што се све мање деце рађа у Србији, што је све више Срба и Србкиња који не желе да рађају децу, није ни политичко ни економско питање, већ питање нечег много ширег, вишег и дубљег, нечег што превазилази и надилази сва наша свагдања размишљања.

Рађање деце, пре свега, јесте питање свести и свесности, самосвојности и самобитности, и ту нема никаквих ни политичких, ни еконмских, ни правних а ни владиних решења.

Да будем још јаснији: разлог нерађања србске деце јесте последица сужења свести и свесности, те умног и духовног поремећаја и суноврата, декаденције и дегенерације овог хибридног нараштаја Срба.

Овај хибридни нараштај Срба – како се понаша и шта чини – ништа боље и не заслужује до ли коначног одласка на историјско сметлиште а потом и потпуног биолошког нестанка.

Овај хибридни нараштај Срба ни по чему се неће памтити, будући да никога и неће бити ко би пожелео да га памти.

Јер, ако не рађамо децу, ко може да нас памти?!

Могу нас памтити само своји, само они које смо ми сами изродили, само наши блиски и далеки потомци.

Не мислите ваљда, да ће туђини и душмани да нас памте?!

Неће нас ни планете, ни звезде, ни сунца памтити.

Неће нас ни Творац ни Васељена памтити, јер смо као стока живели и као стока завршили.

И ко да нас памти, и што било ко да нас памти кад смо изрод и поган?!

Зато и кажем: што сејемо, то ћемо и жњети; како чинимо, тако нам и мора бити!

(Божић Сварожић, 7527/2018.)

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s