Владан Пантелић: Усамљена птица


Сваки пут када сам на том месту

Видим ову птицу усамљену можда

Дува оштар равничарски ветар

Непрекидно подиже и укршта гране

.

Не љути се птица и не кричи бесно

Мирна је чврсто се канџама држи

Љуља је ветар она мирно гледа свет

Прихвата ветар и све у видокругу

.

А ми људи – бића по обличју Бога

Бринемо о свему – брига чело шара

За птицу кажемо сама је – усамљена

А она лако живи и види оно што јесте

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s