Милица Тасић:Стојим на крају измишљеног пута


Стојим на крају измишљеног пута

 а раскршћа се простиру дуж  очију,

једног ока што дрема у светлости и

другог што трепери у мраку.

На све би стазе одједном

нога да крочи,

али увис лебди, заустављена

незграпно у тренутку што стоји.

..

Паралелно време што тече

гура руке уназад.

Мисли стварају арабеску од ума.

Хладно тело копрца се

у заустављеном времену,

ногом што бежи корачам

у време што тече и

као марионета висим на концу

што нечије руке врте у круг,

бесомучни и страшни круг

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s