Милица Тасић: Безлисне гране зенице
Безлисне гране зенице
на пола ти деле и
ватра се разлива
по лицу твоме.
Пробушеним очима
празнину видиш
док је жена с очима
пустињског песка љуби.
Округле јој очи
гледају кроз твоје
пужеве уши
демона што звера.
Стопала ти вире
док главом пробијаш
шарену чежњу.
Две камиле
на црвеном небу
жедне се смеју
док вечераш
на белом облаку
последњу
визију женe.
Advertisements