Верица Стојиљковић:ПЛЕТИЉА


Месец на небу ноћас пуног сјаја
Зове зраке да му дотакнем
Уплићу се нити око прстију саме
И клупко меког сребра нараста

.

Нит свака заплиће по сан
Сан по сан, живот по живот, стваран

.

Звезде заћутале рашириле очи
Заборавиле на треперави сјај
Сестрице миле, запевајте
Гласове у предиво уткајте

.

Данице Сунца чуварко, чувај му сан
А ти другарице Зоренице најави раздан

.

Клупко сребра предиво је којим
Срцем душом својом плетем  кошуљу
На рођењу јутром Сунцу
Да дам

И док снено још је
Од зрака његових златних
Вез љубавни на њој

Да осликам

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s