Верица Стојиљковић: ЉУБАВИ НОЋ


 

 

И долете ноћ, светла и лепа, и топла
И ветри понесоше облаке небом
И паде ко снег над земљом северном – тишина
И снове поче прастара шума да снева
И хор звезда запева, зачу се небеса песма
И душе све гледаху лепоту ван времена
И очи отвори земља и погледа
Осмех њен заблиста крајоликом Свемира!

Све добро је, јер јесте, јер бива!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s