Драган Симовић: ИЗА СУНЦА, ИЗА ЗВЕЗДА…
Тамо негде, негде тамо!
Иза Сунца, иза звезда;
иза дана, иза ноћи;
у Тишини и Празнини;
где Време и није Време;
где Простор и није Простор –
тамо, тамо!
Дух Предака
у Вечности обитава!
Срце Оца, Душа Мајке;
Ум и РазУм;
Свест и Свесност –
што далеко то и блиско;
што дубоко то високо;
што је горе бива доле;
из Дубине про Висине;
са Висине у Дубине;
и све тако ка Свршетку –
од Свршетка ка Почетку!
Почетак је тамо негде,
негде тамо!
Иза Сунца, иза звезда;
иза дана, иза ноћи;
у Тишини и Празнини;
где све било и све биће,
у Овоме Трену Бива –
Трену Једном
у Вечности!
ПЕСНИКОВА РАЗЈАСНИЦА
Кад Бићем Својим познаш Биће Времена, тада почињеш Време да преводиш у Вечност.
И оно што је за свет Прошлост и(ли) Будућност, за тебе је Садашњост, Вечно Сада, Тренутак утемељен у Вечности.
До познања Бића и Духа Времена не може се доћи Умом и РазУмом, већ Бићем Суштим које јесте Једно у Једноме са Бићем Времена.
Преко СРБ-Језика узлази се у Тајинство Бића Суштог и Бића Времена у Вечноме Трену утемељеног.
Тако Посвећен СРБ-Језик распршује таму у свету којим владају Човеколики Гуштери.
Језик-СРБ бива усаображен са Светлосним Исијавајућим Језгром ОНОГА који се Бог СРБ зове.
Онај који слови СРБ-Језиком, биће посвећен у Тајне Суштога Сна ОНОГА што твори Време из Простора и Простор из Времена.
И том творењу и ткању нема ни Почетка нити Свршетка имаде!
Будућност је, гле, већ у Прошлости догођена!
Дивотна песма!