Драган Симовић: Песме које се саме догађају


Кад год ми се догоди нека предивна песма, имам осећај, дубоко у срцу, да после тако дивотне песме не могу – а и нема потребе! – ништа више да пишем и стварам.

Јер, ако сам већ оно најлепше и најдивотније из својега срца и своје душе изнео и предао, чему онда даље писање и стварање?!

Такав осећај имам и данас, после оних двеју песама које сам ноћас објавио.

Не могу да пишем, јер страхујем да ће све после ових двеју ноћашњих песама бити само понављање и препричавање већ виђеног, доживљеног, изнедреног и опеваног.

Од младости сам имао ту бојазан и тај страх, који песника прате до краја живота, иако краја животу нигде и нема!

Дивотне и узвишене песме ретко се дешавају, сваком песнику.

Такве песме се не пишу и не стварају – оне се, напросто, саме догађају!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s