Владимир Шибалић: ЗАЈЕДНО
Не постоји ништа тврђе од нашег завета,
Свака му се реч к’о трн у кости забада.
Не постоји ништа од загрљаја силније,
И не постоји ништа лепше од твог осмеха и Србије.
.
Немој дати никоме да одузме ти срећу,
Ја без тебе не желим, ја без тебе нећу.
И свака мука, и свака радост твоја
Биће и остаће, такође, и моја.
.
Повратимо веру у заборављене осећаје,
Руку стави ми на срце, осети му откуцаје.
Пољуби усне које за тобом жуде,
Не обазири се на погрешне и промашене људе.
.
Ја ти дан једино овако знам и умем
Улепшати, песмом ти се кунем.
Кроз своје риме ја везем гоблен наш,
Моја си љубав, да ли схваташ, да ли знаш?
.
„Заједно у свему!“ – рекосмо још лани,
Осврни се, окрени, пред нама су тек дани
Среће, радости, љубави, лепоте,
Разуми ме драга, разуми ме животе.
.
Дај да се боримо, да никад не посустајемо,
Дај битку да бијемо, да се не предајемо.
Не заборави, мила, ја ти чувам сан,
На рамену моме чекаш нови дан.