Ирена М.:СВИТАЊЕ…


2018-01-15-17-15-41-725

Можда
Када дотакнемо дно живота
Загребемо његов талог
Осетимо смрад
Сопствених НЕ-дела
Урушимо се у сопствене идеале
Погрешне визионаре
Прогледамо

И баш овај моменат
Овај вапај
Сулуди крик
Што цепа плућну марамицу
Кида џигерицу
Разара желудац
Јер емоција је несварљиива
Можда
Он пробуди
Јер после дна
Нема даље
Само назад

Зато загребимо
Дубоко
У своју унутрашњост
Тамо је
Наша права
Сутрашњост

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s