Верица Стојиљковић: Жир


Планина је висока, висока

Ту станује моја снага

Из ње ниче дрво храста

Над планином руке пружа

Испод њега бисери и

Река – жир од злата

Земља мајка корен водом живом лева

Кади мирисима  љубавнога жара

Сијај сунце драго љуби дрво храста

Грли душу што овде и на јави снева

И срце твоје овде вазда пева!

Advertisements

2 comments

  1. Иван ХРАСТ

    ХРАСТ И ИЗВОР

    На врху брда никао ХРАСТ, и под њим потекао Извор.
    Растао Храст, и текао Извор годинама…
    Храст постао горостас, а извор се прочуо по лековитости воде своје…

    Повремено се Храст љутио што се вук или путник намерник окрепљен водом одушевљава Извором…
    Понекад се Извор љутио Храсту што трпи песму птица и заљубљених девојака, које чак урезују поруке љубавне у његово стабло…
    Али нико није могао да их раздвоји…

    Једног дана туда прође Мудрац, окрепи се водом и одмори у хладу. У трену виде и доживе Светило Љубави…
    Ујутру окупи сељане, и са великим поштовањем прогласи Храст Светим Записом, а Извор Бањом Светом…
    Велика Светлост испуни простор Храста и Извора…

    Трептајем лишћа и жубором воде још једном рекоше једно другом „волим те“…

    Само то им је било довољно и потребно.

    Иван ХРАСТ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s