Владан Пантелић:Душа је мања од зрнца а већа од Васељене


Четрнаесто Мудрованије из Тијаније

*

Групно тиховање је наша свакодневница. Нас двадесет (величанствених) свако јутро путујемо у дубоке унутарње и спољашње просторе, и сваки дан радимо духовне техннологије за различите циљеве, све за опште добро. Сваки Тијанијац зна да нема појединачног спасења, чак ни дубоког озарења, ако рад није намењен за целу заједницу. Сви смо ми Једно. То је неопходно схватити и то треба живети. У овој истини крију се велике тајне постојања, које, збирно, именујем – Лепота.

 * *

Хајмо храбри Тијанијци! Нас је Творац изабрао да пројавимо истину о доласку Златног доба, и нас је изабрао да радимо тешке радове да сваки појединац буде обавештен, и да сваки појединац почне да ради свој део посла на себи и за друге. Бог је свакоме подарио посебне потенцијале,а човек треба да се потруди да их оствари, што је услов духовног напретка. Када човек добије сажвакану истину, најчешће не зна њену вредност, и често не зна шта ће с њом да ради.

* * *

Хајмо Тијанијци! Затворимо очи, исправимо кичму,и осетимо елементе стварања,и спуштајмо своју свест преко елемената све до језгра планете. Осетимо елемент Етер који се изражава кроз додир и осетимо наш највећи орган – кожу. Кожа обухвата цело наше биће – системе, органе, ћелије и затвара у једну целину. С друге стране, преко коже додирујемо Универзум. Честице Етера су материјалне и фине, безкрајно фине у односу на друге материјалне честице, али су јако грубе у односу на најгрубље духовне честице. Сада постанимо свесни елемента Ватра преко вида.Спустимо своју ватру у најнижи положај, као да гледамо дубоки бунар испред својих ногу. Сетимо се, да поред физичких очију,поседујемо још много духовних видела, а свако од њих нас уводи у тајинствене светове. Спуштајући даље своју свест ка центру планете постанимо, освешћавајући чуло мириса, свесни елемента Ваздух. Мирисом, када се постигне његово онострањење, можемо омирисати далеке и најдаље светове, препознати карактере, спознати друге људе. Кроз слух, Елемент Вода, спустимо своју, у ласер-нит упредену, свест још дубље. Ослушнимо себе, ослушнимо Божју творевину. На крају, кроз укус, осетимо елемент Земља, и сиђимо свешћу до кристалног језгра. Осмотримо десет путева од језгра, десет праваца. Посматрајмо усклађени рад духовних елипси које расподељују карму и духовне дарове појединцима и народима. Останимо неколико тренутака укотвљени у језгру.

 * * * *

Подигнимо се по истим елементима, по истом путу, али у супротном смеру. Осетимо све своје узлазне боје и позитивне особине, од одлучности, преко радости, храбрости, давања, јасноће, љубави и скромности, до прелепих и тананих простора, неизмерне лепоте, знања, битисања. Уђимо у менталну тишину, уђимо у празнину. Останимо у стању мира, духовног преумњења и созерцања неописиве Лепоте.

Када очистимо наше контејнере, напуњене кроз многе, многе еоне и мнобројне и разнобојне догађаје и јефтина и штура мишљења, и када напунимо своје осетилице Знањем и свежином, приступићемо алхемијској радњи мерења моје душе.

* * * * *

 

Цео дан мерили смо моју душу. Имали смо две полазне теорије: по једној – душа је мала, као јабука, по другој – јако велика, као вишеспратница. Прво смо измерили моје физичко тело јер је оно део душе. То је био најлакши део задатка Потом смо започели потрагу за неугушћеним, оностраним, делом душе јасновиђењем ијаснодохватом. Одмах смо је опипали нашим чулима и принели мерну справу, но душа се, у трену, смањи на половину. Поново смо хтели да је измеримо, а она се смањи на величину кликера. И смањивање се настави са сваким нашим покушајем мерења. Брзо се смањила испод границе мерљивости па смо је пратили унутарњим видом. Закључили смо да је на ову страну немерљива јер је мања од маковог зрна.

Онда смо се сетили друге теорије и развукосмо канап да је измеримо. Учини нам се да је душа велика као човекова аура, но она одмах нарасте. Поново и поново смо развлачили клупко, а душа се све више повећавала. Пратили смо њен раст, који се дешавао скоковито, после сваког нашег усредсређивања. Одмах, са запањујућом лакоћом, премашила је величину наше планете, потом васцелог сунчевог система и наставила да расте великом брзином. Нисмо успели у нашем подухвату мерења јер на целој планети нема толико канапа да обухвати душу.

  1. 01. 2014.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s