Драган Симовић: ВИЛЕЊАК У САДАШЊЕМ ТРЕНУТКУ ВЕЧНОСТИ


 

 

Шта остаје иза нас, и чега се сећамо, кад мину године и, када се изненада пројавимо у позноме добу, илити, песнички речено, у јесени овоземаљског живота?

Иза нас остају само наши будни снови из раног детињства, само наше љубави, наша заљубљивања у младости и, надасве, лепота наше вечно младе, детиње душе.

Све друго ишчили, све друго се развеје и распрши, све друго и није битно!

Није битно ко сам и шта сам био; нису битна знања, вештине и умећа; нису битна школовања, васпитања и образовања; није битно да ли сам живео у богатству, у раскоши, или, пак, у сиромаштву; заиста, ништа ми од свега тога није битно, јер све је то дим, магла, омаја и опсена.

Сада ми је битан само овај тренутак вечности, битни су ми моји детињи снови и битне су ми моје младалачке љубави.

Сав свој минули живот, у овоме трену, видим и осећам као сан.

И, све чешће се питам: да ли сам ја стварно живео тај свој живот, или сам само сневао да га живим!?

Не лупам више главу о томе: да ли сам смртан или вековечан; да ли сам био успешан или неуспешан, губитник или добитник; шта сам био пре а шта ћу бити после овог кратког и пролазног живота у свету закривљених огледала, јер ми је посве свеједно, будући да сам постао посве равнодушан према свему што се скрива иза свих ових питања која сам негда самоме себи постављао.

Зато, сневајте своје снове и живите своју љубав док сте још млади, док још имате времена, јер овај живот и јесте само сан!

Све што је лепо и дивотно, то, уистини, веома кратко траје!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s