Драган Симовић: ПОСВЕЋЕЊЕ ЉУБАВИ


Древни је Човек све у Свету посматрао духовним очима.

И, будући да је све у Свету посматрао духовним очима, он је и могао све у Свету видети (као) духовно.

А када се Свет посматра унутарњим, духовним видом, тада се и успоставља душевна и духовна присност са Светом.

Из душевне и духовне присности рађа се Љубав.

А Љубав је увек сушта, делатна и дејствујућа; Љубав се свагда и вазда пројављује кроз Дело, кроз Стварање, како у најужем, тако и у најширем значењу Речи.

Нема Љубави без Дела!

Кад кажем, да нема Љубави без Дела, онда не мислим само на стваралачко, уметничко илити духовно Дело, већ на свако сушто Дело.

Сушто је Дело и рађање деце!

Деца рођена из Љубави (и у Љубави!) јесу сушто Дело двоје Божанских Стваралаца.

Човек и Човечица јесу Божански Ствараоци, Створитељеви СаСтворитељи, на свим пољима, на свим ступњевима Божјега Стварања.

Љубав између Човека и Човечице, по учењу Древних ВедСрба, има дванаест ступњева Посвећења.

Да, уистини, Љубав између Мушкарца и Жене и јесте Божанско Посвећење, по свим Знањима Древних.

Љубав је Тајинствено Посвећење!

У Љубави се не прожимају и не стапају само видљива тела (како то бесловесни позитивисти, дарвинисти, фројдисти и материјалисти мисле!), већ и она ина  (најтананија!) невидљива, непојавна тела –  душевна, духовна, светлосна и божанска!

Зато сам чин Љубави у Древних ВедСрба и јесте Посвећење, Увођење, Тајинство, Мистерија.

За Расног Белог ВедСрбина, који је живео у Вери и Знању својих Божанских Предака (и у саобразности са Природом), Жена и бејаше била Узвишена – скоро Божанство!

Светост и најтананија Побожност прожимала је Брак и  Породицу, Мужа и Жену, Родитеље и Децу.

Љубавно општење такође бејаше било Светост и Побожност за Древне.

Муж је у Жени гледао Богињу (Мајку Земљу); Жена је у Мужу видела Бога (Небо). И њих Обоје заиста биваху сушти Богови!

Тако је бивало у Древних, док су живели у Вери и Знању својих Божанских Предака.

Ово што данас видимо, то је последица одрицања Вере и Знања Древних Ведских Предака

Последица рептилских религија и идеологија!

Ови данашњи људи, диљем и широм Света –

нису ни налик на Древне, на оне Ведске Србе!

Све је обесмишљено, обездушено, обезбожено и озверено; све је приземљено, оземљено и извргнуто подсмеху, спрдњи, руглу и ругању.

Од некада Узвишене Љубави, од Посвећења Љубави, од Божанства Љубави, гле, преостао је још само бестијални секс, оно животињско парење и спајање, без Сврхе и Смисла!

Од Човека-Божанства, од Човека-Бога, преостао је још само мајушни и јадни човечић-човечуљак, који ће ускоро да се низведе до животиње, до скота, до псине!

Али, ја и даље, упорно и својеглаво, верујем у Новог Древног Човека, који се невидљиво и тајинствено рађа у Беломе ВедСрбству!

Тај Нови Древни Човек, Тај Нови ВедСрбин, верујем и знам, спасиће Божанску Душу Света!

Тај Нови Древни Човек, Тај Нови ВедСрбин, неће бити оптерећен рептилским религијама, по којима је Љубав између Мушкарца и Жене – греховна и Богу мрска;

нешто чега се ваља гнушати и клонити зарад духовног узрастања.

 

Advertisements

3 comments

  1. Соко са Велебита

    Све је ово дивотно, величанствено и истинито речено али узалуд , нема ко да чује , и ако чује ништа не разуме . Нажалост !!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s