Од Почела до Кончела од По Чило до Кон Чило Од По-весма где је чесма,

Из Потке ми тече Песма, На десетом небу снијем Златне сузе на све(т) лијем…

Снијем, снујем, ослушкујем, Себи кадгод не верујем…

кад ме качи тај што мрачи, кад нападну пресретачи, Знаш шта значи…прелетачи, лажни Ткачи

и букачи… Ал смо јачи, роде, јачи! Чувају ме бела браћа, Они су ми Срцу плаћа, Против Таме штит и брана, охрана ми од обмана са свих пет ми стоје страна!

 Па се згурим и отурим, јед повраћам, змији враћам, отров гнојног зелембаћа

Што ум врти према Смрти, унатраг ме омајава, да на ум се лепи страва, Репати ме искушава…

У десницу Зелен камен на сред чела-ставим- знамен светелесног прочишћења бадем мој се шири, мења…

Па се скупим у срж своју, нађем Вишњу у спокоју, у јабуку и вишњицу, усликујем огањ-жицу!

 Зграбим клупко и преслицу, мотам клупко Конца, Од створених све до Створца, Риба, Пчела, Вук и Овца.

 

ВИЛЕЊАКОВА РАЗЈАСНИЦА:

ПЕСНИЧКА СЛОБОДА

Песничка слобода се, између осталог, огледа и у томе, да песник може – када је надахнут илити инспирисан – неком суштом (конкретном) песмом  – да користи речи, па и читаве стихове, другог песника, како би створио своју нову песму.

То се онда зове стваралачка, песничка надградња, односно, прожимање и оплемењивање двеју сличних поетика.

Милица Миливојевић Цакић, ватрена песничка вила, то је осетила и схватила на прави и сушт стваралачки начин.

Драган Симовић