Милица Тасић: Поглед зрелих очију


Твоје очи врелог сунца
очи тајновите
чежњом обасуте

Увлаче се
у незнане ми дубине

Гледну ме на трен само
па се вину
да дотакну небо од вина румено –
твоје зреле очи
месечином што умивају се

Упитни поглед је тај
смером недогледа иде
поглед милине
тајном што ћути
залуд питања и радозналост

Вид месечином се умива
док звезданим путем лута
од трептаја светлости живи
и на своду се заталаса
ходајући
у невиност света

Тај поглед зрелог лета
обалом беспућа што шета

Побеже из сна
а још гледам у очи чежњом обасуте
у очи тихе…
умилне,
са трепавицама
што тајном румене.

Advertisements

One comment

  1. dragansimovic

    Каква узвишена лирика!
    Да си рођена песничка вила, то се и из твојих очију а и са твог лици види, драга Милице!
    И поезијом и ликом, гле! подсећаш ме на Ану Ахматову, знамениту руску песникињу!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s