Владимир Шибалић:ПЕСНИК ПРЕД СУДОМ


 

Судите, ја одавно мирно стојим,

Нисам од оних што речима тргују.

Због истине као песник постојим,

Лажима не дам да ми душу трују.

.

Судите већ, ако част спознасте,

Песнику ноћи  што вам пркоси.

Засадићу клицу да из ње израсте

Нова нада да се с неправдом носи.

.

Ја признајем јавно да сам пио,

Да сам се млад кафани дао.

Видим да вам се зној низ чело слио

Јер сам пред вас овако дично стао.

.

Чекам пресуду, часни мој суде,

Чекам правду писану по вама.

 Није истина да ја мрзим људе,

Ал’ душе је ваше већ појела тама.

.

У тој тами, ваших душа дубини,

Још увек одзвањају стихови моји.

Ја веран бејах увек судбини,

Нисам онај што се ње ње боји.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s