Љубомир Симовић:Снохватица у киши


 

Вишњева киша, светла киша.

У ораху, у храсту киша.

У сваком окну око нас

светли светица златна, киша.

.

Време је да се дуго спава.

Ко да се баци седло на талас,

ко на таласу да се језди,

тако дубоко да се спава.

.

Под мојом брадом њена глава.

.

Од кише светли цео стан.

Сија петао из мокре вишње.

Жена се окреће наузнак.

Из њеног пупка гледа и светли

велико златно око кише.

.

У сваком окну гори ватра.

Шушти и блиста цео дан

та златна црква око куће.

Стићи ћемо изнад облака,

иза звезда, у своје лице,

стићи ћемо далеко, далеко,

не излазећи из ове куће.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришете користећи свој WordPress.com налог. Одјави се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришете користећи свој Facebook налог. Одјави се /  Промени )

Повезивање са %s