Љубомир Симовић:Снохватица у киши
Вишњева киша, светла киша.
У ораху, у храсту киша.
У сваком окну око нас
светли светица златна, киша.
.
Време је да се дуго спава.
Ко да се баци седло на талас,
ко на таласу да се језди,
тако дубоко да се спава.
.
Под мојом брадом њена глава.
.
Од кише светли цео стан.
Сија петао из мокре вишње.
Жена се окреће наузнак.
Из њеног пупка гледа и светли
велико златно око кише.
.
У сваком окну гори ватра.
Шушти и блиста цео дан
та златна црква око куће.
Стићи ћемо изнад облака,
иза звезда, у своје лице,
стићи ћемо далеко, далеко,
не излазећи из ове куће.