Ирена М.:ВИД…


IMG_20180125_085857_320

 

Док гордо стојим
На ивици
Вечитој провалији
Тама мами
Дозива
Прозива оне
Што Сунце доносе
Лучоноше
Каже сметају
Руке скраћују
Гласом са њеним
Подвикују
Процват верују
Љубав дарују
Виче она
Хуља омамница
Маја
Међу опсенама
Они претерују
Вечито каже верују
Па се похотно смеје
Грохотом кереће
Онда уздише
Дубоко замишља
Зна
Време је
Време
Небо граница
Искра синула
Севнула варница
Чека се само
Њена тамница
Ја стојим
Чекам
Пишем
Гордо
Немо
Посматрајући
Њене дане бројим
Пустам да се не бојим
Јер љубав
Мирише
Просто инспирише
Она долази
Срца уздиже
Љубав
Грли
Човек се рађа
Када се заволи

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s