НА КОЧЕВСКОМ РОГУ – Владимир Шибалић


37

 

Двадесете почеше ми тек,
Будућности пркосити желим.
Не плашим се да проведем век
У борби за истину о којој велим.

Сила духа древнога ме крепи,
Словенска душа не познаје страх.
Чак ни од смрти она не стрепи,
Када све постане пепео и прах.

Свест је горда пред историјом сваком,
Слова су њена у лажима скована.
И морам истрајати у боју таквом,
Правда је ланцима тешким окована.

Ја памтим страдања народа мога,
И славим жртву сваку његову.
Јунацима са Кочевског Рога
Посвећујем песму ову.

Други сад се славом ките,
Славом вечном тих хероја.
По јамама кости вриште,
Суза њихова и суза је моја.

Када падне црвен вео
Неправда ће са њим пасти.
Поносан сам што сам бео,
Дисидент сам ове власти.

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s