Мој гроб – Иван Горан Ковачић


ILQAUZw

У планини мркој нек ми буде хум
Над њим урлик вука, црних грана шум

Љети вјечан вихор, зими висок снијег
Муку моје раке недоступан бијег

Високо нек стоји, к’о облак и трон
Да не допре до њег ниског торња звон

Да не допре до њег покајнички глас
Страх обраћеника, молитве за спас

Нека шикне травом, уз трновит грм
Беспут да је до њег, непробојан, стрм

Нитко да не дође, до пријатељ драг
И када се врати, нек поравна траг

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s