Сњежана Прлић: ДВЕ ПЕСМЕ


21370913_1423315874455961_6381580415071505508_n

ПЛАНЕТА СЛОБОДНЕ ВОЉЕ

 

Мир и блаженство
срж су живота.
Истинољубивост је указ чисте љубави.
Зато се љубав никад не смије глумити
нити се њој смије ругати.

Љубав је вјечна као Свемир,
унаточ честим и снажним људским огорченостима и разочарењима.

Трепери, душо, слободна, љепотом и радошћу
уз помоћ Сунца бескрајног.
У себе зађи, човјече,
и тихо попут магле преко оранице
простри се.

 

d0bbd183d187d0b0светло

 

ЧИЊЕНИЦА

 

По Земљи се развукла
Хладна и тамна суштина.
Брат убија брата.
Пријатељ пријатељу лаже и подмеће
Говорећи да тако нормално јест.
У морима се сакупљају
Најгора свједочанства небриге.
По ријекама плутају лешеви
И нечије искориштене пелене.
У језерима труле нежељени
аутомобили и телевизори.
А ти земаљски човјече, сањаш
о безувјетном опросту љубави?

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s