Мирослав Антић: ПОРУКА


Mirosla Antic.jpg

Кад прођу зоре,
кад заспу кише,
и нас одавно не буде више,
ово је, мој далеки сине,
порука за твог још даљег сина
и за кћер најдаљих наших кћери
кроз много надања и година,

за снове шарене и бескрајне, 
пегаве пахуље будућих зора,

за чаврљања, 
кикот
и тајне
и за сва питања без одговора.

Кад свену зоре, 
кад згасну кише,
и нас одавно не буде више,
реци нек будући лепше сањају,
замоли да чудно лепо сањају,
нареди да боље од нас сањају,
помози им да тачније сањају,
ако не сањају – дај им да сањају,
вичи да сањају,
сањај да сањају,

док у њиховим детињим грудима 
покојна наша срца одзвањају
и чују
и кују
и одјекују
као звоници међу људима.

Кажи им: 
онамо,
близу неба,
планина једна на све њих чека.
Ми смо је зидали од сна и хлеба
да се успентрамо у светлост некад.

Ми смо је дигли. 
А никад стигли.
За људски век је огромна била.
И посрћући – у вис смо пали,
са ожиљцима најлепших крила.

Кад мину зоре, 
кад умру кише,
и видиш: нема нас никада више
реци им да смо се ко људи сложили:
мене поделили,
тебе поделили,
њих смо помножили.

Ово је, мој далеки сине, 
осмех и шапат за твога сина
и за кћер његових најдаљих кћери
кроз безброј надања и година.
И жеља да се нешто продужи.

Да се пре одужи. 

Да се не одужи, 
већ да се шаље,
од њих још даље,
много даље.

Реци им: онамо, близу неба 
још дивних треба,
још јаких треба,
наивних треба
и чудних треба.

Давно смо с муком све то сређивали. 
Сад смо на крају и то средили.
Клинци су маме и тате наслеђивали.
Сад смо ми, родитељи, децу наследили.

Зато им на ухо промрмљај тише, 
кад зоре изгоре
кад спласну кише

Нас сутра мора тамо негде 
заједно с њима да има
за једну обичну мрву најгласније,
за једну обичну мрву најчасније,
за једну обичну мрву највише.

Advertisements

One comment

  1. dragansimovic

    О МИРОСЛАВУ АНТИЋУ

    Мирослав Антић, српски песник
    Датум рођења 14. март 1932.
    Место рођења Flag of the Kingdom of Yugoslavia.svg Мокрин
    Краљевина Југославија
    Датум смрти 24. јун 1986. (54 год.)
    Место смрти Нови Сад
    Југославија
    Најважнија дела
    Плави чуперак
    Војводина
    Мит о птици
    Награде Order of merits for the people with golden star Rib.png Орден заслуга за народ
    Мирослав Мика Антић (Мокрин, 14. март 1932 — Нови Сад, 24. јун 1986) био је српски песник. У родном Мокрину похађао је Основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живео је у Новом Саду. Пре него што је постао познат бавио се разним пословима – био је морнар, радио је у луткарском позоришту. Сем писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа „Ритам“ и „Дневника“ у Београду и „Младог поколења“ у Новом Саду.[тражи се извор]

    Песник Мика Антић, у једном разговору је рекао да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних, како је говорио, који су ми остали добри и вечити пријатељи. У дечјој литератури, на пример, како је говорио, никад се није разочарао у Сент Егзиперија. У свом делу, Антић, попут Егзиперија, показује колико су вредне мале ствари које одрасли људи не примећују. Он пише о ситницама које човека окружују, а које он није у стању да примети оптерећен свакодневним животним активностима.[тражи се извор]

    У обраћању деци он каже „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас. Оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи“.[1] Режирао је филмове „Доручак са ђаволом“, „Свети песак“, „Широко је лишће“, „Страшан лав“. Писао је драмска дела и један рото роман.[тражи се извор]

    О њему је Немања Ротар написао књигу „Сутрадан после детињства”.[2]

    Дела[уреди]
    Песма Плави чуперак, Мика Антић
    МЕНИ0:00
    „Војводина“
    „Испричано за пролеће“ (1951)
    „Рождество твоје“
    „Плаво небо“
    „Насмејани свет“ (1955)
    „Псовке нежности“
    „Концерт за 1001 бубањ“ (песме) (1962)
    „Мит о птици“
    „Шашава књига“(1972)
    „Издајство лирике“
    За децу је написао:

    „Плави чуперак“ (1965)
    „Хороскоп“ (1983)
    „Прва љубав“ (1978)
    „Гарави сокак“ (1973)
    „Живели прекосутра“ (1974)
    „Плава звезда“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s