Светлана Рајковић: КОРАЧАЈ СА МНОМ…


Корачај са мном кроз шуму плаву,

не бој се сенки, не бој се гласа,

усне су неме, не подижеш главу,

пусти корак силином праска.

 

Ноћи су овде мрачне и хладне,

дах језе срце стеже,

стегни мач подигнуте главе,

они су ту, цвиле и реже.

Силина живе воде нека јурне,

Светло Неба нека се пролије,

чекају нас олује снажне и бурне,

корачај са мном, не бој се недођије.

 

 

На крају шуме, крај је и тмини,

крај је и ноћи, Звезде се наклонише,

ти ходи путем светла у милини,

ходи и не бој се више.

Извор воде где Виле умивају лица,

стене у низу колом затвориле,

огледај се на води са литица,

да те вода сјајем исцељује.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s